Света архијерејска литургија, манастир Бршљанац, 30. 08. 2026.
На остацима манастира Бршљанац, дана 30.08.2026. године, с почетком у 10,00 сати, одржана је света архијерејска литургија коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ Буеносаирески и јужно централно-амерички г. др. Кирило, уједно и администратор Загребачко љубљанске митрополије, уз саслужење протојереја, уједно и домаћина, Далибора Петковића пароха у Ступовачи, пароха у Великој Бршљаници Славомира Гвојића, пароха у Великој Писаници Миломира Гвојића, пароха у Вараждину Угљеше Пилингера и ђакона Александра Лукића из Загреба.
Хисторија манастира веже се уз 1715 годину и долазак у Мославину калуђера Гаврила Поповића и Василија Паприце Полимца из манастира Комуговина, који граде први храм између Крајишке и Паорске Кутинице.
Обзиром да је земљишно овај простор припадао загребачкој надбискупији, калуђери пресељавају храм у шуму Гарјевица између, Подгарића, Велике Бршљанице, Дишника, Кутиница и Прокопа из практичних разлога.
Наиме, прва црква у манастиру била је посвећена Светом Георгију да би потом прослављала Светога Николаја Мирилкијског, а сам простор административно је припадао суставу Војне Крајине и законима који су били повољни по српски народ.
Нажалост, око 1841 године због малог броја калуђера аустријске власти наредиле су рушење цркве у манастиру а жандари су репресивно доводиле народ да судјелује у рушењу цркве и преноси камене остатке у Велику Бршљаницу.
Од остатака манастирске цркве саграђена је данашња српска православна црква у Великој Бршљаници, посвећена преношењу моштију Светога Николаја мириликијског.
Кум на данашњој светој архијерејској литургији био је Предраг Турчиновић.
Огромна захвала иде вјерном српском народу Мославине, као и гостима из Загреба.
Домаћин је приредио богато послужење и музику у живо.
Фотографије:
