Молитвено сјећање код спомен крста поред села Јеминовац, 10.12.2022.

Молитвено сјећање код спомен крста поред села Јеминовац, 10.12.2022.

На међународни дан људских права, 10 децембра/просинца 2022. године, код спомен крста поред села Јеминовац,недалеко Пожеге, с почетком у 11, 00 сати одржан је помен недужним српским цивилним жртвама  страдалим у селима тога краја у 12 мјесецу 19991. године.

У офензиви Хрватске војске страдали су недужни мјештани Чечавца, чечавачког Вучјака, Јеминовца, Рушевца и Шњеговића. Тада је само у једном дану убијено 42 мјештана, од којих 25 жена и 17 стараца. Од 17 убијених мушкараца, њих 16 је било од 71 до 86 година  старости , од њих је један непокретан старац запаљен у свом кревету, у властитој кући.

Сви убијени били су ненаоружани цивили  а њихова једина кривица је била српска националност и православна вјероисповјест.

ЗА ОВАЈ ЗЛОЧИН ДО ДАНАС ЈОШ УВИЈЕК НИТКО НИЈЕ ОДГОВАРАО.

Парастос и помен код крста водио је парох пожешки, јереј Никола Петровић.Присутнима се обратио замјеник жупана из редова српске заједнице Пожешко славонске жупаније Никола Ивановић.( Николин говор бити ће у прилогу)

Вијенце код крста положиле су делегације српских мањинских вијећа Вировитичко подравске жупаније са замјеником жупана Игором Павковићем на челу ,Бродско- посавске жупаније коју је предводио предсједник ВСНМ Нова Градишка Горан Ногић,Бјеловарско -билогорске коју је предводио предсједник СДСС- Дарувар и члан предсједништва ВСНМ ББЖ Петар Радосављевић.Вијенце је положила и делегација ВСНМ Пожега на челу са предсједником Боривојем Миљевиће, као и делегације УАБА Липик-Пакрац и Пожега.

Међу гостима била је и њена екселенција, Амбасадор Републике Србије у Загребу Јелена Милић, као и замјеница градоначелнице Пакраца Мирсада Поповић.

ИЗЈАВА ЗА МЕДИЈЕ НИКОЛЕ ИВАНОВИЋА, замјеника жупанице Пожешко-славонске жупаније изабраног испред српске заједнице

Парастос и комеморација за цивилне жртве 1991. године

На Међународни дан људских права, 10. децембра (просинца), код спомен-обиљежја близу села Јеминовца у Пожешко-славонској жупанији, одана је почаст, положени вијенци и одржан парастос за недужне цивилне жртве убијене у Чечавцу, Чечавачком Вучјаку, Јеминовцу, Рушевцу и Шњегавићу. Те жртве страдале су у децембру (просинцу) 1991. године. Тада је у једном дану убијено 42 мјештана српске националности, 24 жене и 18 мушкараца, углавном стараца. Један непокретни старац запаљен је у кревету.

Вијеће српске националне мањине Пожешко-славонске жупаније, заједно с мјештанима, подигло је спомен-обиљежје недалеко од села Јеминовца у част страдалих цивила. Већина посмртних остатака до данас није пронађена. То је један од најокрутнијих злочина у Републици Хрватској, посебно због тога што су жртве биле већином стари и болесни људи. Они су жељели остати на својим огњиштима. Вољели су свој крај. Био је то најмасовнији злочин над женама тијеком рата у Републици Хрватској. Сви убијени били су недужни цивили. За тај злочин још увијек нитко није одговарао.

Ти људи убијени су само зато што нису хтјели напустити своје куће. Вјеровали су да им нитко неће учинити некакво зло. Ми, представници српске заједнице у Пожешко-славонској жупанији, позивамо све грађане, који располажу информацијама о несталим особама овога краја и других подручја, да својим сазнањима помогну институцијама Републике Хрватске. Тај позив упућујемо и Србима којима су можда познати подаци о несталим Хрватима.

Желимо да наши грађани, без обзира на њихову националност, чују о злочину на који смо данас подсјетили. Овом приликом изражавамо жаљење и због свих страдања Хрвата на подручју наше жупаније и Републике Хрватске. Био сам члан српске делегације која је одала почаст страдалима у Вуковару. Ускоро ћу отићи на Бучје, у Доњи Чаглић и друга мјеста страдања грађана хрватске националности. Свјесни смо да су српски екстремисти чинили злочине над хрватским цивилима, као што су хрватски екстремисти убијали Србе. Све злочине треба осудити, а починитеље извести пред лице правде и примјерено казнити. Искрено се надам да се злочини неће поновити.

Жртве ратног злочина почињеног 10.

децембра 1991. године

1.  Јово Радић, 1915.

2.  Мила Радић, 1919.

3.  Ана Радмиловић, 1927.

4.  Анка Радмиловић, 1938.

5.  Илија Радмиловић, 1951.

6.  Милан Радмиловић, 1910.

7.  Милка Радмиловић, 1909.

8.  Ана Раносављевић, 1909.

9.  Михаил Раносављевић, 1905.

10. Анђа Станковић, 1926.

11. Стево Раносављевић, 1928.

12. Милан Радмиловић, 1935.

13. Босиљка Станковић, 1927.

14. Анђа Старчевић, 1928.

15. Јагода Старчевић, 1911.

16. Милка Старчевић, 1943.

17. Милица Шимић Мица 1930.

18. Милка Шимић, 1930.

19. Мара Тркуља, 1937.

20. Анђа Трлајић, 1925.

21. Љуба Трлајић, 1929.

22. Милка Старчевић, 1919.

23. Ђуро Васић, 1912.

24. Марија Милинковић, 1907.

25. Јанко Живковић, 1924.

26. Раде Божић, 1920.

27. Љубица Царевић, 1926.

28. Милан Царевић, 1920.

29. Ката Чичковић, 1910.

30. Јагода Дулић, 1917.

31. Радојка Дулић, 1943.

32. Миле Мијатовић, 1907.

33. Милева Ивановић, 1944.

34. Јагода Миличић, 1911.

35. Милева Милошевић, 1938.

36. Босиљка Протић, 1908.

37. Драга Протић, 1931.

37. Љубомир Протић, 1938.

38. Милан Протић, 1928.

39. Станко Протић, 1922.

40. Никола Живковић, 1950.

41. Миле Дулић, 1952.

42. Рајко Старчевић, 1956.

Фотографије:

123NEXT

Сједница Вијећа града Гарешнице, 02.12.2022.

Сједница Вијећа града Гарешнице, 02.12.2022.

Вијеће српске националне мањине Града Гарешнице које воде предсједник Дамир Седрамац и његова замјеница Мирјана Србљанин, одржало је своју редовну сједницу 02.12.2022. године у својим просторијама у Назоровој улици у Гарешници.

Предсједник је тематски упознао вијећнике са припремама Крсне славе Вијећа, Никољдана ,која ће се одржати у суботу 17.12.2022. године у Малој сали хрватског дома у Гарешници.Слава ће се одржати два дана раније ,јер своју Крсну славу, Никољдан ,слави и Српско културно друштво "Просвјета" пододбор Гарешница 18.12.2022. године.

Исто тако ,вијећници су се упознали са активношћу истога дана ,односно Комеморацијом,поменом и парастосом за српске цивилне жртве несретног рата јесени/зиме са Билогоре и западне Славоније који ће се одржати 17.12.2022. године у Српској православној цркви Светога Ђорђа у Грубишном Пољу.

Вијећници су извршили и анализу поразног пописа становништва за српску заједницу у цијелини на нивоу РХ, а посебно за ниво Бјеловарско-билогорске жупаније у којој је уочен драстичан пад броја Срба, прије свега у самом Граду Бјеловару и његовом прстену,док је број Срба у Дарувару, Грубишном Пољу ,Гарешници и дијелу Чазме пао сразмјерно паду броја припадника већинског хрватског народа.Дарко Карановић исказао је параметре несразмјера пописа Срба бирача из 5 мјесеца (без малољетних особа)  2021. године и коначног пописа становништва из 9 и 10 мјесеца исте године.

Зоран Блануша упознао је вијећнике са тренутном ситуацијом око адаптације и доградње друштвеног дома у Рогожи за потребе Вијећа и Просвјете.

Посебан осврт дат је на редовне Изборе за Вијећа и представнике националних мањина у 2023. години. Наше Вијеће је нажалост ,због преране смрти ,у протекле двије године остало без два своја члана , а исто тако је један вијећник промијенио пребивалиште у овој години, Један вијећник је најавио да због своје одсутности боравка у Гарешници (у свакој години у трајању од 7 мјесеци) не може више дати обол раду Вијећа и захвалио се на сурадњи.Вијећници су већ спомињали одређена имена ,прије свега млађих као и женских особа које би се придружиле раду нашег Вијећа.

Остали вијећници исказали су жељу и мотив да остану чланови ВСНМ Гарешница и у идућем мандату.

Предсједник је на вријеме предао План и програм рада као и Финанцијски план за 2023. годину Граду Гарешници.

Фотографије:

Бијела техника, 08.12.2022.

Бијела техника, 08.12.2022.

Српско народно вијеће, национална Координација вијећа српске заједнице у Републици Хрватској, наставила је успјешну сурадњу са Комесаријатом за избеглице и миграције при Влади Републике Србије.

Овога пута радило се о донацији тзв. " бијеле технике",односно фрижидера,комбинираних шпорета и перилица за рубље. Корисници,односно апликанти могле су бити искључиво особе које су почетком 90- година од несретног рата,избјегли у Републику Србију,пријавиле се у Комесаријат за избеглице и добиле своје избјегличке картоне.

Процедуром су обухваћене опћине Сирач,Кончаница, Дежановац, Ђуловац , те градови Дарувар у Грубишно Поље, гдје се суштински и налази српска повратничка популација.

Предсједници српских мањинских вијећа у наведеним опћинама и градовима морали су сачинити листе апликаната уз копије избјегличког картона, особне исказнице и приволе.

Тај списак стигао је до Вијећа српске националне бјеловарско билогорске жупаније и затим упућен у Српско народно вијеће у Загреб.

СНВ је након провјере исти списак прослиједио у Београд, Комесаријату за изеглице, који је својим увидом од 47 молби одобрио њих 34 и своју Одлуку од 28.октобра 2022. године, о избору лица која су као избјеглице боравиле у Републици Србији  и која су се вратила у  Републику Хрватску просљедио до Одјела за развој и инвестиције Српског народног вијећа.

Предсједници наведених вијећа на својим сједницама су упознали вијећнике са Одлуком Комесаријата и извршили припреме за примопредају бијеле технике.

У четрвтак 08.12.2022. године , у поподневним сатима камион из Београда стигао је до дворишта подузећа "Сировина Орозовић" ( и овим путем се захваљујемо Саши Радојевићу и његовој супрузи Сањи Орозовић Радојевић" који су поновно омогућили да се ова активност обави код њих) гдје су корисници стигли са својим превозом и преузели донирану технику.

Предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић још једном је окупљеним људима објаснио да корисници ове донације могу бити само повратници из Републике Србије, јер је са терена долазило непотребних контрадикторних мишљења.

Фотографије:

Сједница Координације у Магленчи, 29/11/2022

Сједница Координације у Магленчи, 29.11.2022.

У Магленчи, недалеко Бјеловара, у прекрасном простору ромске куће удруге "Ром-ловар" (сједиште представника Рома ББЖ Горана Ђурђевића),одржана је 6. редовна сједница Координације Вијећа и представника националних мањина Бјеловарско -билогорске жупаније В Сазива.

Сједница је почела у 11, сати, 29.11. 2022. године.

На сједници су присуствовали уз домаћина, представника Рома Горана Ђурђевића, делегати Срба ,замјеник жупана из редова српске заједнице Саша Лукић, Милан Радаковић и Дарко Карановић ( предсједник ВСНМ ББЖ),испред чешке заједнице Дамир Малина (предсједник ВЧНМ ББЖ уједно и предсједник Координације) ,замјеница жупана из редова чешке заједнице Тања Голубић Новотнy, испред мађарске заједнице предсједница ВМНМ ББЖ Злата Беркеш и Антун Фурјан.

Са нама је био и предсједник удруге Нијемаца и Аустријанаца опћине Сирач Јосип Крајцер.

Исказујемо посебно задовољство што је са нама био и предсједник Одбора за питања етничких и мањинских  заједница скупштине Бјеловарско-билогорске жупаније, Зоран Полинус.

Сједници нису присуствовали делегати албанске заједнице ,те Сњежана Сабо ,делегат мађарске заједнице као ни Анамарија Штрумл-Тучек, предсједница Савјета Чеха РХ И делегат чешке мањине. Обје даме су у радном односу па је то разлог њихова  неприсуства сједници.

Присутнима се пригодним говором добродошлице обратила предсједница Удруге "Ромловар" Слађана Ђурђевић.

За сједницу је предложен сљедећи дневни ред:

1.Усвајање записника са 5. Сједнице Координације Вијећа и преДставника националних мањина ББЖ

2.Извјештај са  7. Смотре мањинског стваралаштва ББЖ

3.Израда брошуре о националним мањинама у ББЖ

4.План и програм рада за 2023. годину

5.Финанцијски План за 2023. годину

6.Резултати пописа становништва у 2021. години

7.Активности Вијећа и представника националних мањина.

8.Разно

Делегати су дневни ред једногласно прихватили и замјенили точке 3 и 4 због оправданог кашњења Тање Голубић Новотнy.

Точка 1.

Координација је једногласно усвојила записник са претходне сједнице

Точка 2.

Извјештај о одржаној 7. Смотри мањинског стваралаштва подњела је Злата Беркеш ,предсједница Вијећа мађарске националне мањине ББЖ,јер су мађари били домаћини смотре која је одржана у Великој Писаници 02.07.2022. године.Злата је у потпуности оправдала наративним извјештајем ,копијама рачуна те Извода промета по рачуну ВМНМ ББЖ ,средства које је Бјеловарско-билогорска жупанија као спонзор ове изузетне мањинске манифестације уложила у одржавање Смотре.Указала  је и на предност прославе Дана Опћине Велика Писаница који је готово коинцидирао са Смотром ,па је искориштена могућност кориштења великог шатора испод којег је било угодније проматрати културно-умјетнички програм националних мањина наше жупаније.

Изразито похвално о смотри говорили су сви присутни.

Предсједник Малина предлаже да се што прије одреди домаћин 8. Смотре ( Роми или Чеси) као и сам датум одржавања исте.Злата Беркеш предлаже да се у другој половини рујна утаначи фиксни датум одржавања Смотре. Приједлог је подржао Јосип Крајцер који је са са својом Удругом Нијемаца у Аустријанаца управо 02.07.20222. године, у раније  договорено термину наступао на мањинској манифестацији  у Сређанима.

Точка 3.

Приједлог предсједника Малине везан уз План и програм рада Координације за 2023. годину једногласно је прихваћен, посебице што је сам програм предложен и усвојен на сједници предсједништва Координације која је одржана од 22. 11. 2022. године у кабинету замјеника жупана Тање Голубић Новотнy и Саше Лукића.

Точка 4.

Замјеница жупана Тања Голубић Новотнy ,покренула је иницијативу да наша жупанија рад националних мањина прати и кроз брошуру у којој  би се налазили основни подаци о националним мањинама које организирано дјелују у Бјеловарско-билогорској жупанији, кроз специфичности културе  језика,основа писма ,вјере, традицијских јела ,народних ношњи итд.

Прихваћен је приједлог да професионални фотограф (због квалитета фотографија) обиђе наше мањинске заједнице у договореном термину и слика младе представнике (младића и дјевојку) у аутохтоним народним ношњама које одржавају идентитет сваке мањине понаособ.

Точка 5.

Финанцијски План за 2023. годину ,такођер је једногласно прихваћен уз позитиван тренд пораста средстава за рад националних мањина у ББЖ.

О томе су говорили Тања Голубић Новотнy,Саша Лукић и Дарко Карановић, који су са прочелницом за прорачун и јавну набаву одржали неколико састанака и успјели подићи износ средстава за рад наших мањина.Тај износ увећан је за 50.000,00 кн за 2023. годину ,како кроз позицију Планско програмских активности тако и на позицији накнада и рада мањинских Удруга.Подигнут је и износ средстава за одржавање мањинске Смотре наредне године.Злата похваљује наведену тројку за успјех у подизању потребних финанција.

Точка 6.

Попис становништва из 2021. године показао је помало неизбјежан тренд пада броја припадника националних мањина у РХ, изузев Рома који су једина национална  мањина која је пописом подигла своју бројност.

Лукић и Карановић су указали на нелогичност списка бирача Срба из 5 мјесеца 2021. године ( уочи локалних избор на којима су Срби бирали свог замјеника жупана) на коме је Срба било 5.835 у ББЖ, (дакле, без малољетних особа) а само пет мјесеци иза тога на попису становништва Срба има укупно са малољетницима 4964 Срба.

Нажалост, Срба по попису становништва у ББЖ има 4,87% а Чеха исто тако мање од 5% , па су тако ове двије мањинске заједнице ,сукладно Уставном закону о правима националних мањина из 2002. године изгубиле право да имају замјенике жупана из своје националне мањине. Србима је недостајало 128 идентитетских Срба а Чесима 90 како би наставили континуирано имати своје замјенике жупана.

У сваком случај Срби и Чеси али и остале мањине наше жупаније губе институционалну снагу која је рад националних мањина у нашој жупанији држала на изузетно високој разини.

Милан Радаковић апелира да се преко жупанијског Одбора за етничке и мањинске заједнице ББЖ и присутног предсједника Зорана Полинуса ,покуша исходовати континуитет замјеника жупана из редова Срба и Чеха, посебице што је недостајао тако мали број изјашњених.

Тања Голубић Новотнy  указује да слична иницијатива постоји и од стране потпредсједнице Владе РХ из редова Самосталне српске демократске странке Ање Шимпрага.

Точка 7.

Предсједници Вијећа укратко су информирали Координацију о активностима до краја године.

Точка 8

Није било питања и приједлога.

Овим путем се захваљујемо удрузи "РОМЛОВАР" из Магленче на изузетном гостопримству.

Фотографије: