ГОДИНА ДАНА ПРОГРАМА ПЛУС У БЈЕЛОВАРУ, 12.03.2025.

ГОДИНА ДАНА ПРОГРАМА ПЛУС У БЈЕЛОВАРУ, 12.03.2025.

Кажу да вријеме лети док се забављаш, али кад се присјетите неких прошлих тренутака, најживље се сјећате оних тренутака у којима сте радили нешто стварно јединствено и занимљиво, па је тако и нама у Српском културном центру „Павле Соларић“ пролетјело већ годину дана од почетка проведбе Програма Плус у Бјеловару.

Како би обиљежили годину дана рада, полазници су се почастили пиззама, наравно, не прекидајући своје вриједно учење.

Ове бесплатне радионице које су настале у организацији одјела за образовање Српског народног вијећа проводе се од трећег мјесеца 2024. године у Деметровој 1 у Бјеловару.

Кроз програме који се темеље на сувременим педагошким методама којим су интегрирани различити стилови учења, полазници су похађали радионице учења ћириличног писма, гитаре, математике и роботике.

Осим редовних радионица, полазници су путовали на излет у Карловац гдје су посјетили едукативно-туристички комплекс „Никола Тесла Еxпериенце центар“, те су се возили „Житном лађом“ на Купи и тако уз стручно водство научили о повијести лађарства на подручју ријеке, о трговцима и бродарима који су путовали ријеком те на њихов утјецај на развитак самог града Карловца.

Такођер, организирана је и представа „Биберче“ у склопу дана српске културе у Бјеловару Светлане Патафте из Театра „Пуна куће“ која је била намјењена вртићанцима као и представа за дјецу основношколског узраста „Чаробњак из Оза“ у дјечијем казалишту у Бјеловару којој су присуствовати и остали полазници програма плус ван Бјеловара (Пакрац, Липик, Градишка) као и дјеца из Дарувара и Гарешнице.

За још пуно смијеха, дружења и учења, сретан први рођендан Програму Плус у Бјеловару!

Фотографије:

Ин мемориам, Илија Мандарић, православно гробље у Малој Ператовици у 12,30 сати.

Ин мемориам, Илија Мандарић, православно гробље у Малој Ператовици у 12,30 сати.

Нажалост, не само српска, већ и остале мањинске заједнице Бјеловарско билогорске жупаније остале су без нашег драгог Илије Мандарића.

Илија је био утемељитељ, оснивач и предсједник  Српског културног друштва Просвјета, пододбор Грубишно Поље, које са активним радом музичке и пјевачке секције почиње 2020. године.

Своју препознатљивост потврдили су  вишегодишњом традиционалном организацијом културно умјетничке манифестације  "Код Срба у Билогори", како у Грубишном Пољу тако и у пријатељском Грбавцу, гдје су домаћини наведене приредбе били у Мађарској кући, Заједнице Мађара Грубишно Поље.

Илија, као велики заљубљеник у музику, свирач и плесач до оснивања Српског културног друштва Просвјета, активно је наступао у фолклорном и музичком изричају са својим пријатељима из мађарске заједнице и тако давао особан примјер изузетне сурадне националних мањина наше жупаније.

Илија је рођен у Малој Ператовици 02.08.1950 године, металске струке , радивши годинама као возач камиона широм Европе.

Активно се укључио у рад српске заједнице Града Грубишног Поља гдје је постао члан ВСНМ Грубишно Поље 2015 године, уједно обављајући и дужност замјеника предсједника Самосталне демократске српске странке Грубишно Поље.

Сахрана Илије Мандарића бити ће 11.03.2025. године на православном  гробљу у Малој Ператовици с почетком у 12,30 сати.

Мањинска Координација националних мањина Бјеловарско-билогорске жупаније, 10.03.2025.

Мањинска Координација националних мањина Бјеловарско-билогорске жупаније, 10.03.2025.

У понедјељак, 10.03.2025. године одржана је редовна сједница Координације националних мањина Бјеловарско -билогорске жупаније.

Сједница је одржана у организацији њемачке националне мањине у Друштвеном дому, Сирач, с почетком у 10,30 сати.Сједницу је водио предсједник Координације Дамир Малина а домаћин, представник њемачке националне мањине Јосип Крајцер са својим замјеником Јосипом Хампом, поздравили су чланове Координације.

Након једногласног прихваћања записника са претходне сједнице, Малина је представио План и програм рада као и Финанцијски план за рад мањинских вијећа у 2025. години.

Финанцијски план и његове позитивне промјене у виду износа, представили су замјеници жупана Тања Голубић Новотнy и Саша Лукић као и Дарко Карановић који води послове везано за националне мањине у ББЖ.

Посебну пажњу Координација је у свом раду посветила предстојећим локалним изборима уз потребу што јачег  ангажмана да што већи број припадника националних мањина искористе право да на постојећим листама подрже мањинске кандидате, напосе српске и чешка, у виду гласња за замјенике жупана.

Посебна точка рада била је организација 9. Смотре мањинског стваралаштва која ће се по приједлог предсједништва а и  једногласног става Координације, бити одржана 03.05.2025. године у Сирачу у организацији њемачке националне мањине.

Предвиђено је да у 14,00 сати буду постављени етно-гастро штандови а за 16,00 сати ,предвиђен је почетак културно умјетничког програма. У овом дијелу програма наступити ће представници националних мањина наше жупаније као и представници већинског хрватског народа .

По завршетку сједнице домаћин је чланове Координације упознао са досадашњим радовима на изградњи њемачке куће у Сирачу, коју су чланови и обишли.

Домаћин је за чланове Координације припремио и заједнички ручак.

Фотографије:

ПРЕДСТАВА ЗА ДЈЕЦУ „ ДНЕВНИК УСПОМЕНА МОЈЕ БАКЕ“ – НАРТА – 09.03.2025.

ПРЕДСТАВА ЗА ДЈЕЦУ „ ДНЕВНИК УСПОМЕНА МОЈЕ БАКЕ“ – НАРТА – 09.03.2025.

У организацији Вијећа српске националне мањине Опћине Штефање, у недјељу, 09.03.2025. наши вртићанци, школарци, а и родитељи уживали су у гостовању Театра Пуна кућа, у изведби представе „Дневник успомена моје баке“ у парохијском дому у Нарти, чију је реализацију финанцијски омогућило Српско народно вијеће.

Ова забавна и поучна интерактивна представа одушевила је окупљену публику.

Галопирајућим темпом развитка технологије дјеца све мање имају увид у предмете које су користили њихове баке и дједови у свакодневном животу.

Приче које су нам причали наше баке и дједови уткане су у ствари које чувамо као успомене на њих.

Како смо у предмете уткали наше претке и њихове приче које су нам преносили, они добивају важност и претварају се у обитељску баштину, а неки од њих представљају и дио културне баштине цијелог једног народа.

Луна уз помоћ својих помоћника патуљака Ж и В открива које приче и предмете чува у шкрињи своје баке.

Након представе, малишани су уживали у пиззи и крафнама.

Фотографије:

1234NEXT