17. Сусрети у Мославини, 23.09.2023. Гарешница
Српско културно друштво "Просвјета" пододбор Гарешница,које предводе предсједник и замјеник Зоран Блануша и Никола Радошевић, организирало је у гарешничком хрватском дому 23.09.2023. године с почетком у 19,00,сати, традиционалне "17. Сусрете у Мославини".
Наведени сусрети уз међународну Смотру дјечјег културног стваралаштва " Дјеца су украс свијета"који се у правили одржавају у мјесецу јуну/ липњу, једна су од најбитнијих активности "гарешничких просвјетара".
У овогодишњим сусретима судјеловали су:
-Српско културно друштво "Просвјета" Вировитица
-Украјинско културно просвјетно друштво "Тарас Шевченко"-Канижа
-Српско културно друштво "Просвјета"-Кореница
-Културно умјетничко друштво "Страхонинец" -Страхонинец,као представници већинског хрватског народа
-Српско културно друштво "Просвјета"пододбор Гарешница
Модератор приредбе била је Бојана Карлица.
У дијелу програма домаћини су се представили са двије кореографије својих најмлађих чланова као и двије кореографије сениорске секције КУД "Мославина "Гарешнице.Кореографију је уприличио предсједник Зоран Блануша. Са двије кореографије представили су се и млади "просвјетари" из Коренице.
По завршетку програма домаћин је са својим гостима размијенио пригодне поклоне.
Међу гостима су били парох Српске православне цркве из Велике Бршљанице Славимир Гвојић,замјеник жупана ББЖ из редова српске заједнице Саша Лукић, Предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић, замјеница предсједника ВСНМ Гарешница Мирјана Србљанин, те члан градског Вијећа Града Гарешнице из редова Срба Милан Рајшић.
Традиционални дружење настављено је у Мјесном дому у Ступовачи.
Фотографије:
Путовање у Републику Српску
У недељу 10.09.2023. године ,у организацији Вијећа српске националне мањине Града Бјеловара, уз подршку наше националне Координације, Српског народног вијећа из Загреба,као и Црквене опћине Српске православне цркве Свете Тројице из Бјеловара, припадници српске заједнице упутили су се у Републику Српску, Град Бијељину.
По доласку у Бијељину упутили смо се у манастир Свете Петке који је етапно грађен од 2000. године.
Аутентичност манастира састоји се у томе да је грађен у руском стилу а уз велебност његова изгледа посебно се истиче споменик посвећен страдалничкој царској породици Романов које су бољшевици стрељали по завршетку Великог рата.Читаву причу надопунио је стручни водич из Туристичке организације Града Бијељине.
Излетници су се потом упутили у сам град и обишли споменик Краља Петра Карађорђевића и упознали се са хисторијатом Градске управе.Обиђена је улица кишобрана ,градски парк а потом и манастир посвећен Светом Василију Острошком који је и сједиште Епархије Зворничко-тузланске, Српске православне цркве.
Потом смо се упутили у Етно село Станишићи близу самог Града Бијељине гдје је организиран ручак ,као и обилазак етно-села и неформално дружење.
Око 17,00 сати, по плану, аутобус нас је вратио у Бјеловарско билогорску жупанију.
Фотографије:
Натјечај Еуропског социјалног фонда - Зажели - превенција институционализације,
Програм "Учинковити људски потенцијали 2021.-2027." више информација на линк-у: https://esf.hr/esfplus/natjecaji/socijalno-ukljucivanje/zazeli-prevencija-institucionalizacije/
Министарство пољопривреде расписало је Натјечај за финанцирање пројеката у 2023. години,
Министарство пољопривреде расписало је Натјечај за финанцирање пројеката у 2023. години према програму за финанцирање пројеката локалне инфраструктуре и руралног развоја на подручјима насељеним припадницима националних мањина, вриједан 4,91 милијуна еура. Пријаве се подносе од 14.8.2023. године, а крајњи рок за пријаву на Натјечај је 18.9.2023. године.
Пријаву на овај Натјечај може поднијети СОПГ/ОПГ уписан у Уписник пољопривредника/ Уписник обитељских пољопривредних господарстава, економске величине од 1.000 до 7.000 еура стандардног економског резултата (СО), а сједиште СОПГ-а/ОПГ-а мора бити на подручју јединица локалне самоуправе које улазе у прве четири скупине према вриједности индекса развијености (потпомогнуте скупине јединица локалне самоуправе) и с удјелом већим од 5 % припадника националних мањина у укупном становништву према Попису становништва из 2021. године, при чему је највиши износ додијељених средстава по кориснику 10.000,00 еура.
Овим Програмом који се проводи шесту годину за редом Министарство пољопривреде помаже малим обитељским пољопривредним господарствима на потпомогнутим подручјима традиционално насељеним националним мањинама у њихову пријелазу на тржишно оријентирану производњу, одрживи развој, укључење чланова господарства у рад на обитељском пољопривредном господарству и остваривање прихода довољног за квалитетан живот и останак на руралном подручју. Циљ је допринијети смањењу незапослености на руралним подручјима и економском оснаживању националних мањина.
Укупно је тијеком протеклих пет година проведбе Програма исплаћено 14,6 милијуна еура за 1.736 корисника.
Натјечај и документација за пријаву налазе се на повезници 1, и повезници 2.
Фотографија:
На Преображење Господње, у суботу, 19. августа 2023.
На Преображење Господње, у суботу, 19. августа, у загребачкој Саборној цркви која тог дана прославља храмовну славу, Свету Литургију служиће Његова Светост Патријарх српски Порфирије уз саслужење Епископа буеносајреског и јужноцентралноамеричког Кирила.
Тада ће и владика Кирило преузети управљање Митрополијом загребачко-љубљанском, у складу са одлуком Светог Архијерејског Сабора који га је на свом заседању, у мају ове године, изабрао за администратора наше епархије.
У наставку доносимо биографију владике Кирила.
Др Кирило (Бојовић)
Епископ буенос ајрески и јужно-централно амерички
администратор Митрополије загребачко-љубљанске
Др Кирило (у свијету Милан) Бојовић рођен је 4. фебруара 1969. године у Подгорици, као пето дијете Радула и Зорке (рођене Јовановић).
Осмогодишњу и средњу школу (гимназију „Петар I Петровић Његош“) завршио је у Даниловграду са дипломом Луче првог степена.
Војни рок служио је у Карловцу, 1987. и 1988. године.
Природно-математички факултет Универзитета у Подгорици, завршио је 1992. године, након чега је уписао постдипломске студије на ПМФ-у у Београду. Завршио их је 1996, одбраном магистарског рада на тему „Групе холономија и комплексне повезаности“.
Прије монаштва, Владика Кирило радио је као асистент на Природно-математичкомфакултету у Подгорици (1993. до 2000. године).
Годину дана – од 1. фебруара 1998. до 1. фебруара 1999. године, провео је на специјализацији на Математичком универзитету „Ломоносов“ у Москви.
Крајем 2000. године дао је оставку на посао на универзитету и, по благослову Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, постао искушеник Цетињског манастира.
Митрополит Амфилохије је, уочи Петровдана, 11. јула 2004. године, Милана Бојовића постригао у монаштво давши му име Кирило. Исте године, на Божић, рукоположио га је у чин јерођакона, а сљедеће, 2006. године, 21. маја, у чин јеромонаха.
Московску духовну академију владика Кирило уписао је 2005. године. На истој је дипломирао 2008. године, одбраном кандидатске дисертације на тему „Митрополит Петар II Петровић Његош као хришћански философ“. Поменута дисертација призната је 2010. године као докторска дисертација на Универзитету у Београду.
Током трогодишњег боравка у Москви ванредно је завршио и Московску духовну семинарију.
Главни уредник часописа Митрополије црногорско-приморске „Светигора“ био је од 2008. до 2018. године, а од 2008. године је био и координатор вјерске наставе у Митрополији црногорско-приморској.
Од 2009. до 2014. године био је професор Светог Писма Новог Завјета и васпитач Богословије Светог Петра Цетињског.
Одликован је чином протосинђела 2010, а чином архимандрита 2013. године.
Од 2014. до 2016. године архимандрит Кирило био је Архијерејски замјеник у Епархији буеносајреској и јужноцентралноамеричкој.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве га је, маја 2016. године, изабрао за викарног епископа митрополиту Амфилохију, са титулом ”Епископ диоклијски”. У том чину је остао замјеник митрополита Амфилохија који је управљао епархијом са сједиштем у Буенос Ајресу.
Хиротонију у епископски чин извршио је Патријарх српски Иринеј, 31. јула 2016. године, у Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.
Одлуком Светог Архијерејског Сабора 2018. године, изабран је за епархијског архијереја буенос ајреског и јужно-централно америчког. Чин устоличења извршио је митрополит Амфилохије, 2. септембра 2018. године, у храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Ајресу.
Од 29. маја 2018. године редовни је члан Међународне Словенске Академије науке, образовања, умјетности и културе.
Универзитет Олга и Мануел Ајау Кордон (La Universidad Olga y Manuel Ayau Cordon – OUMAC) из Гватемале, 18. априла 2023 г., додијелио је владици Кирилу почасни докторат –Honoris Causa.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, одржан у мају 2023. године, изабрао је Епископа Кирила за администратора Епархије загребачко-љубљанске, чиме је он на том мјесту наслиједио Његову Светост Патријарха Порфирија.
Епископ Кирило носи и титулу мајсторског кандидата у шаху, коју му је додијелио Шаховски Савез Црне Горе, 3. јуна 2023. године.
Фотографија: