КОМЕМОРАЦИЈЕ У ГРУБИШНОМ ПОЉУ И ГУДОВЦУ 28.04.2026.
У уторак, 28.04.2026. с почетком у 9 сати, у Српској православној цркви Светог Ђорђа у Грубишном Пољу одржан је парастос и помен за 500-тињак српских цивила (искључиво мушкараца разне животне доби) које су пристигле усташке снаге из Загреба (предвођене Дидом Кватерником) почеле у ноћи
26.04.1941. године прикупљати у ширем рејону Грубишног Поља и довлачити до тадашње Основне школе у граду.
Другог дана ове мученике потрпали су у сточне вагоне и превезли до загребачког велесајма, а потом у новоформирани логор "Даница" у Копривници.
Од 503 српска цивила њих 10-так је уз разне "везе" пуштено из Данице, а преостали су превезени до Госпића.
Највећи дио мученика је у колони везани жицом усмјерен изнад мјеста Јадовно гдје су усмрћивани разним тупим предметима и бацани у крашке јаме.
Дио грубишнопољаца завршио је у Слану на отоку Пагу и тамо су побијени и бацани у море.
ВСНМ Града Грубишно Поље у суорганизацији са УАБА Грубишно Поље и Велики Грђевац и ове године је обиљежио овај битан датум.
Парастос је служио парох у Грубишном Пољу јереј Славен Јовичић уз саслужење пароха из Бјеловара Стефана Максимовића и пароха из Нарте Драгана Топића.
Потом су се поштоваоци страдалника упутили ка бившој жељезничкој станици, а уз спомен плочу су делегација Српског народног вијећа, Града Грубишног Поља и Бјеловарско-билогорске жупаније, УАБА Грубишно Поље и Велики Грђевац, ЗУАБА ББЖ, ВСНМ Грубишно Поље, ВСНМ Вировитичко-подравске жупаније положиле вијенце и запалиле свијеће.
Окупљенима су се обратили потпредсједник ВСНМ града Грубишно Поље Бранко Кашић и замјеник жупана из редова српске мањине ББЖ Саша Лукић.
Комеморацији су били присутни и градоначелник Грубишног Поља Златко Павичић, делегација Српског народног вијећа, предсједници ВСНМ Грубишно Поље, Опћине Велики Грђевац, Опћине Ђуловац, града Гарешнице, Милан Кнежевић, Слободан Кнежевић, Милан Радаковић, Дамир Седрамац као и УАБА из Загреба која већ традиционално посјећује Грубишно Поље и Гудовац.
По завршетку Комеморације у Грубишном Пољу, узваници су се упутили у правцу Гудовца поред Бјеловара.
У сурадњи УАБА Бјеловар и Вијећа српске националне мањине Града Бјеловара које предводе Берислав Црнчић и Вања Фицнар, у Спомен подручју Гудовац, припремљен је комеморативни скуп који је посвећен страдалим српским цивилима (искључиво мушкарцима) из Гудовца и околних села, који су свирепо стрељани (њих 196) 28.04.1941. године од стране усташких власти које су глумиле неовисност, а суштински су се налазиле под нацистичком окупаторском јурисдикцијом Њемачке и Италије.
Парастос и помен над плочама са пописаним именима српских страдалника предводили су отац Стефан Максимовић, Славен Јовичић и Драган Топић, Миломир Гвојић.
Вијенце су положили делегације Српског народног вијећа, Савеза антифашистичких бораца и антифашиста РХ, ВСНМ Бјеловарско-билогорске жупаније, ВСНМ града Бјеловара, Бјеловарско-билогорске жупаније и града Бјеловара, ВСНМ Загребачке жупаније, ВСНМ Вировитичко-подравске жупаније, ВСНМ Копривничко-крижевачке жупаније, УАБА града Бјеловара, УАБА града Копривнице.
Комеморацији су назочили и саборска заступница Ања Шимпрага, предсједник жупанијске организација СДСС-а Гојко Ћурувија, предсједник ВСНМ Опћине Ђуловац Милан Радаковић, предсједник ВСНМ Опћине Иванска Деан Стевановић те броји други представници градских и опћинских вијећа српске националне мањине са подручја Бјеловарско-билогорске жупаније и околних жупанија као и представника антифашистичких удружења.
Присутнима су се обратили замјеник жупана из редова српске мањине ББЖ Саша Лукић, предсједник Савеза антифашистичких бораца и антифашиста РХ Фрањо Хабулин и Борис Милошевић, предсједник Српског народног вијећа.
Медијатор комеморације била је Сања Клинац, чланица ВСНМ Бјеловар и ББЖ. Домаћини су за све учеснике комеморације припремили послужење на самом Спомен подручју.
Говор Бориса Милошевића на спомен-обиљежју Гудовац
Поздрав у име СНВ-а, допустите ми да најприје изразим искрену захвалност организаторима овог скупа – Вијећу српске националне мањине града Бјеловара и Бјеловарско-билогорске жупаније, те Удрузи антифашистичких бораца и антифашиста Бјеловара – који нас сваке године окупе на овом светом мјесту сјећања.
Окупили смо се овдје како бисмо одали пошту невиним жртвама усташког режима.
Жртвама које нису погинуле у борби, које нису биле војници нити непријатељи – били су то сељаци. Обични људи, очеви, синови, сусједи из Гудовца и околних села.
Управо овдје, 28. травња 1941. године, догодио се први масовни организирани злочин над Србима на тлу Независне Државе Хрватске.
Нешто мање од двије стотине људи погубљено је на овом мјесту.
Само су ријетки, пуким чудом, преживјели – и управо њихова свједочанства чувају истину о ономе што се овдје збило.
Мртва тијела прелили су усташе вапном.
На крају су управо Нијемци фотографирали то стратиште – и те су фотографије остале као повијесни доказ злочина.
Само пет дана од проглашења НДХ, 15. травња основан је логор Даница у Копривници – први усташки сабирни логор.
Прије краја травња донесени су расни закони.
И већ у том истом травњу – у мање од мјесец дана од проглашења НДХ – нова је држава показала свој прави карактер.
Прогон Срба није био нуспродукт усташке власти – био је један од њезиних темељних и изворних циљева.
Злочини су почињени над цивилним становништвом искључиво на темељу етничке и вјерске припадности.
Нису то били "ратни ексцеси" ни "разумљиве реакције на опасне прилике" – били су то сустави организираног насиља, усмјереног према одређеним скупинама од самог почетка, с јасном намјером истребљења или депортације.
Оно што се овдје догодило није остало усамљено.
Гудовац је био почетак.
Услиједили су Вељун, Глина, Доњи Лапац.
Услиједио је логор, Јадовно, Слана,
Јасеновац.
Свако од тих мјеста носи терет непојмљивих страдања, свако је дио исте, суставно провођене политике терора и истребљења.
Није случајно ни то што смо још прије неколико дана имали парастос за заточенике логора Даница.
Ни то што је јутрос у Грубишном Пољу одржан парастос за прве масовне депортације Срба – људе који су из Грубишног Поља одведени у логор, а завршили у Јадовну гдје су убијени.
Сјећамо се и тога да су још 1957. године жене из Грубишног Поља саме поставиле плочу за те жртве – јер сјећање не чека дозволу.
Сјећање је чин достојанства.
Овдје не долазимо из мржње.
Не долазимо прозивати нити потицати подјеле.
Долазимо јер достојанство жртава захтијева да се не заборави.
Долазимо јер повијест која се прешути има навику понављати се.
Долазимо да упозоримо на зло које је некад владало да не завлада поново.
Свако име, сваки живот који је овдје угашен – заслужује да буде упамћен.
Сваки од тих сељака из Гудовца имао је обитељ, имао је дом, имао је сутра које му је насилно одузето.
Чувајмо достојанствено успомену на жртве Гудовца, Данице, Јадовна и свих осталих стратишта.
То је наша обвеза према њима.
То је наша обвеза према будућности.
Нек им је Вјечнаја Памјат
Фотографије:
