Преглед цвих догађаја

Промоција књиге Петра Фехира у СКЦ "Павле Соларић" Бјеловар, 26.08.2022.

Промоција књиге Петра Фехира у СКЦ "Павле Соларић" Бјеловар, 26.08.2022.

Вијеће српске националне мањине Града Бјеловара које предводи предсједник Душан Маргетић са својим замјеником Душаном Зорићем, уприличило је у Српском културном центру "Павле Соларић" Бјеловар, 26.08.2022. године, с почетком у 19,00 сати. промоцију двију књига списатеља и пјесника Петра Фехира из Грубишног Поља.

Петар Фехир рођен је у Грбавцу код Грубишног Поља 1955 године а у свом пјесничком опусу непрекидно је присутна блискост са Билогором и мјестом пишчева рођења.

Фехирово литерарно стваралаштво почело је у средњошколској доби када почетком 70-тих са Бором Рогићем у Бјеловару објављује збирку поезије и прозе, затим са Владимиром Шеловићем "Садржај екстракта у сладовини",потом своје списатељске радове "Између два стакла","Чежња за ратом".

Нажалост, и Фехиров живот обиљежиле су ратне 90-те године када се сели и Шведску и тамо наставља свој списатељски рад те објављује "Исенгард,етт мајсигхт сатт","Храна за птице".

Аутор је кратког филма "Живјети од снова"а играо је у Шведској у кратким филмовима.70-тих и 80-тих година прошлога вијека основао је и водио казалиште "Коцка" које се у оно вријеме мјерило са највећим именима казалишног аматеризма у многим градовима Хрватске и Југославије. У организацији Грубишнопољске "Коцке" годинама се одржавао "Коцкафест"-сусрети младих пјевача и "Коцка бал" -вечери маски и поезије.Фехир пише и драмске комаде као и сценарије за стрипове.

У СКЦ"Павле Соларић" представљене су двије нове Фехирове књиге "Бескорјени" и "Дворац од комушне"

Присутне је поздравио Душан Маргетић а колега списатељ Радован Дожудић прочитао је у уводу,како и приличи, једну кратку Фехирову причу.

Представљање књиге водио је Саша Лековић из Дарувара уз помоћ Корнелије Пинтар, који су уз самог аутора читали фрагментарно пјесме из његових дјела. Публика је могла уживати и у извођењу неколико композиција нашег драгог пријатеља и хармоникаша проф. Жарка Перака из Бјеловара.

Фотографије: