Изложба икона Персиде Жутинић, Српски културни центр „Павле Соларић“, Деметерова 1, Бјеловар, 04. јануар 2024. у 18 сати.

Изложба икона Персиде Жутинић, Српски културни центр „Павле Соларић“, Деметерова 1, Бјеловар, 04. јануар 2024. у 18 сати.

Дана 04.01.2024. у четвртак с почетком у 18х у просторијама Српског културног центра „Павле Соларић“ на адреси Деметерова 1 у Бјеловару одржала се изложба икона Персиде Жутинић коју су неки од нас имали прилике видјети у Завичајном музеју у Дарувару у оквиру манифестације Српски традиционални обичаји за Божић. Изложба приказује одабране иконе преминуле даруварске умјетнице Персиде Жутинић.

Ове године изложба је представљена у Бјеловару и то у организацији Српског културног центра „Павле Соларић“ у Бјеловару и Српског културног друштва „Просвјета“, пододбор Бјеловар.

Изложбу су отворили гђа. Данка Јарић, предсједница Српског културног друштва „Просвјета“ пододбор Бјеловар уз уводне ријечи господина Радована Дожудића, одвјетника и писца који је уједино и члан предсједништва пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ Бјеловар.

О самим иконама и раду Персиде Жутинић говорила је ауторица постава Мајана Штор која је повјесничарка умјетности.

Отворењу ове изложбе су уз госте из Бјеловара присуствовали и јереј Стефан Максимовић, бјеловарски парох, Дарко Карановић, предсједник Вијећа српске националне мањине Бјеловарско-билогорске жупаније и Дамир Седрамац, предсједник Вијећа српске националне мањине града Гарешнице.

О Персиди и њезином раду:

Персида Жутинић рођена је 1954. године у Пакрацу као треће дијете Саве и Дмитре Жутинић. У Дарувару је похађала основну и средњу школу.

Свестрана Персида завршила је архитектуру у Загребу и сценографију у Београду, а радила је у архитектонским уредима, многим казалиштима, као наставница у школама, као рестаураторица, те у слободно вријеме као сликарица и иконопискиња.

Већи дио њезина умјетничког опуса чине уља на платну која приказују мотиве из обитељскога и свакодневнога живота – ликове, пејзаж и мртву природу. Стога не чуди да су те слике пуне снаге и живих боја. Мањи, али такођер врло важан дио Персидина умјетничког стваралаштва обухваћа иконе које је сликала тијеком живота у иноземству, чији се избор представља на овој изложби. 

Осим одласку у иноземство, гдје је тражила повезаност с вјером и традицијом, интерес за израду икона дугује својем радном мјесту у Заводу за заштиту споменика културе у Котору и на Мљету, на којем се могла уживо упознати с најбољим примјерима фресака православног, каснобизантског раздобља повијести умјетности различитих манастира.

Икона, грчки еикон, означује слику, лик, портрет. У источној Цркви то је најчешће слика на дрву или платну рађена одређеном техником израде.

Значење иконе произлази из симболичкога теолошког схваћања духовности с помоћу приказа знаковних сустава, атрибута и симбола према устаљеним канонима Цркве, а о умјетникову таленту и продуховљености овиси колико ће бити успјешан у проницању и стварању надматеријалне стварности онога што икона представља.

Персида духовно надахнуће и предлошке икона преузима из средњега и каснога бизантског раздобља у умјетности, с нагласком на православне иконе Хиландара и Охрида, што је видљиво на приказима Навјештења и великих благдана, али и у иконама насталима према предлошцима из осталих манастира на тлу некадашње Македоније и Србије, попут Пећи, Сопоћана, Студенице, Дечана и Милешеве.

Међу њезина најважнија дјела припада израда наративне иконе настале према раду Георгиоса Клонтзаса, сликара кретско-венецијанске школе иконописа у послијебизантском раздобљу умјетности, чију оригиналну скицу можете видјети уживо.

„Икона је Божја објава, само што није написана словима, већ је насликана бојама.“ – цитат св. Ивана Дамашчанског (Дамаскуса).

Фотографије: