Изложба икона Персиде Жутинић, Српски културни центр „Павле Соларић“, Деметерова 1, Бјеловар, 04. јануар 2024. у 18 сати.

Изложба икона Персиде Жутинић, Српски културни центр „Павле Соларић“, Деметерова 1, Бјеловар, 04. јануар 2024. у 18 сати.

Дана 04.01.2024. у четвртак с почетком у 18х у просторијама Српског културног центра „Павле Соларић“ на адреси Деметерова 1 у Бјеловару одржала се изложба икона Персиде Жутинић коју су неки од нас имали прилике видјети у Завичајном музеју у Дарувару у оквиру манифестације Српски традиционални обичаји за Божић. Изложба приказује одабране иконе преминуле даруварске умјетнице Персиде Жутинић.

Ове године изложба је представљена у Бјеловару и то у организацији Српског културног центра „Павле Соларић“ у Бјеловару и Српског културног друштва „Просвјета“, пододбор Бјеловар.

Изложбу су отворили гђа. Данка Јарић, предсједница Српског културног друштва „Просвјета“ пододбор Бјеловар уз уводне ријечи господина Радована Дожудића, одвјетника и писца који је уједино и члан предсједништва пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ Бјеловар.

О самим иконама и раду Персиде Жутинић говорила је ауторица постава Мајана Штор која је повјесничарка умјетности.

Отворењу ове изложбе су уз госте из Бјеловара присуствовали и јереј Стефан Максимовић, бјеловарски парох, Дарко Карановић, предсједник Вијећа српске националне мањине Бјеловарско-билогорске жупаније и Дамир Седрамац, предсједник Вијећа српске националне мањине града Гарешнице.

О Персиди и њезином раду:

Персида Жутинић рођена је 1954. године у Пакрацу као треће дијете Саве и Дмитре Жутинић. У Дарувару је похађала основну и средњу школу.

Свестрана Персида завршила је архитектуру у Загребу и сценографију у Београду, а радила је у архитектонским уредима, многим казалиштима, као наставница у школама, као рестаураторица, те у слободно вријеме као сликарица и иконопискиња.

Већи дио њезина умјетничког опуса чине уља на платну која приказују мотиве из обитељскога и свакодневнога живота – ликове, пејзаж и мртву природу. Стога не чуди да су те слике пуне снаге и живих боја. Мањи, али такођер врло важан дио Персидина умјетничког стваралаштва обухваћа иконе које је сликала тијеком живота у иноземству, чији се избор представља на овој изложби. 

Осим одласку у иноземство, гдје је тражила повезаност с вјером и традицијом, интерес за израду икона дугује својем радном мјесту у Заводу за заштиту споменика културе у Котору и на Мљету, на којем се могла уживо упознати с најбољим примјерима фресака православног, каснобизантског раздобља повијести умјетности различитих манастира.

Икона, грчки еикон, означује слику, лик, портрет. У источној Цркви то је најчешће слика на дрву или платну рађена одређеном техником израде.

Значење иконе произлази из симболичкога теолошког схваћања духовности с помоћу приказа знаковних сустава, атрибута и симбола према устаљеним канонима Цркве, а о умјетникову таленту и продуховљености овиси колико ће бити успјешан у проницању и стварању надматеријалне стварности онога што икона представља.

Персида духовно надахнуће и предлошке икона преузима из средњега и каснога бизантског раздобља у умјетности, с нагласком на православне иконе Хиландара и Охрида, што је видљиво на приказима Навјештења и великих благдана, али и у иконама насталима према предлошцима из осталих манастира на тлу некадашње Македоније и Србије, попут Пећи, Сопоћана, Студенице, Дечана и Милешеве.

Међу њезина најважнија дјела припада израда наративне иконе настале према раду Георгиоса Клонтзаса, сликара кретско-венецијанске школе иконописа у послијебизантском раздобљу умјетности, чију оригиналну скицу можете видјети уживо.

„Икона је Божја објава, само што није написана словима, већ је насликана бојама.“ – цитат св. Ивана Дамашчанског (Дамаскуса).

Фотографије:

Лице и наличје ништавила, Бјеловар, 21.12.2023.

Лице и наличје ништавила, Бјеловар, 21.12.2023.

Људско достојанство не може и не смије бити роба на тржишту.Данашње непочинство ништарија које су поновно оскрнавили КРШЋАНСКУ светињу, Српску православну цркву Свете Тројице у Бјеловару, успјели  су поново узбуркати  јавност жупанијског средишта, нашега Града Бјеловара, али и достојанствену јавност у читавој нашој домовини, Републици Хрватској. 

Усуђујемо се рећи да су промашили мету, јер је одговор како јавности тако и челника Града Бјеловара и Бјеловарско билогорске жупаније јасно дао до знања тим ништавилима да су залутали у свијет који заједнички градимо, свијет међусобног уважавања,свијет толеранције и мјеста за све ЉУДЕ добре воље.

Фотографије:

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА ПОДОДБОРА СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА “ПРОСВЈЕТА” БЈЕЛОВАР – 21.XII.2023.

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА ПОДОДБОРА СРПСКОГ КУЛТУРНОГ ДРУШТВА “ПРОСВЈЕТА” БЈЕЛОВАР – 21.12.2023.

У четвртак, дана 21.12.2023. с почетком у 18 сати у Српском културном центру „Павле Соларић“ Бјеловар на адреси Деметрова 1 одржана је Оснивачка скупштина пододбора Српског културног друштва „Просвјета“ Бјеловар.

Оснивачку скупштину предводио је генерални секретар Српског културног друштва Просвјета, господин Слободан Живковић.

Осим донесене Одлуке о оснивању пододбора Бјеловар, утврђен је и избор предсједника пододбора, замјеника, секретара, предсједништва те плана рада за наредни период који садржи богати културно-умјетнички програм. На мјесто предсједнице пододбора именована је госпођа Данка Јарић, њезин замјеник је господин Небојша Верић а секретар госпођа Николина Јаушић.

Фотографије:

ВСНМ Гарешница обиљежило Славу, 19.12.2023. у 17,15 сати у Хрватском дому, Гарешница

ВСНМ Гарешница обиљежило Славу, 19.12.2023. у 17,15 сати у Хрватском дому, Гарешница

Вијеће српске националне мањине Града Гарешнице, које предводи предсједник Дамир Седрамац са својом замјеницом Мирјаном Србљанин, обиљежило је свога свеца заштитника Светога оца Николу.

Славска свечаност  одржана је на сам дан посвећен Светоме оцу Николају, 19.12.2023. године у Хрватском дому у Гарешници ( Мала Сала), са почетком у 17,15 сати.

Обред сјечења славског колача и преливања кољива обавио је парох Српске православне цркве у Великој Бршљаници ,отац Славомир Гвојић уз свесрдну помоћ Ранка Велебита.

Посебност овогодишње славске свечаности било је присуство замјеника градоначелника Града Гарешнице г. Горана Цупека, који се окупљенима и обратио ,како у име градоначелника Јосипа Биланџије тако и у своје особно име.

Са изнимно радошћу наглашавамо овај тренутак, јер се након готово 13 година на славској свечаности српског градског Вијећа појавио нетко из градских власти.

Међу гостима били су и предсједник ВСНМ ББЖ Дарко Карановић ( уједно и члан градског вијећа српске заједнице) као и предсједник Српског културног друштва Просвјета Гарешница, Зоран Блануша, такођер у двојакој улози.

Са нама је био и предсједник ВСНМ Града Кутине Јовица Трбојевић, као и замјеник предсједника "гарешничких "просвјетара Никола Радошевић.

Радује нас да су међу гостима били и предсједница ВСНМ Кончаница Рада Божић,предсједници ВСНМ Ђуловац, Сирач и  Велика Писаница, Милан Радаковић, Љубиша Ковачевић и Павле Ћетковић са делегацијама.Српска Вијећа Градова Грубишно Поље и Бјеловар представљали су Лазо Косановић и Гојко Ћурувија.Предсједник Седрамац посебно је поздравио и предсједника Црквеног одбора Српске православне цркве у Трновитичком Поповцу , Давора Дрежића.Са нама је био и предсједник НК"Имсовац" Петар Тркуља.Његову присутност посебно наглашавамо је ће на наше велико задовољство овај ногометни клуб постати дио Спортско рекреативног друштва Срба у Републици Хрватској.

Фотографије:

123NEXT